Sunce i Mesec se najčešće spominju u kontekstu oca i majke, muškog i ženskog principa, muža, žene, sklada i nesklada u zavisnosti od aspekata. Kakvog tačno sklada i nesklada?
Sunce i Mesec su dva luminara, dva svetla, koja signifikuju i vid. Dnevni i noćni vid ima uporište u dnevnoj i noćnoj sekti. Dnevni i noćni vid mogu da se smenjuju u čoveku, a mogu i simultano da rade.
Kakav vid imaju Sunce i Mesec?
Sunce je u tradicionalnoj astrologiji svetlost, dan, životna toplota, autoritet, kralj, ono što daje vidljivost i razlučuje.
Dnevni vid nosi set koji nam je preko potreban. Jedan produktivan dan od nas zahteva da uspravimo, zagrejemo i nešto centralizujemo. Direktno osvetljenje omogućava da razlučimo : ovo je moje, ovo je tamo, ovo je put. Dnevni vid uspostavlja jasnoću. On je aktivan.
Mesec ne nameće svoju volju. Mesec oseća šta se sa onim što jeste, dogadja. Mesec prima, neguje, i prilagodjava. Mesec kupa dan i orijentiše nas u odsustvu svetlosti. Sakuplja utiske i kreće noćno iskustvo (san). Zato može da pokaže da ono što je spolja, lako postaje unutrašnje iskustvo.
Imajući u vidu da je Mesec prijemnik svetlosti, on tu svetlost (istinu) obradjuje i postaje intuitivan. Mesec je pasivan.
Direktna svetlost kroz Mesec postaje snop svetlosti jer niko nema uvid u Božansku istinu stopostotno. Možemo proveriti i koliko dugo možemo gledati u Sunce i Mesec. Počećemo ubrzo da žmirkamo pred Suncem.
Snop svetlosti postaje uvid koji se ne može racionalno objasniti. Kada nam neko opisuje svoju intuiciju, čujemo nešto poput : „Imam osećaj. Osećam to u želucu. Nešto mi govori.“ To nešto što govori je aktivacija noćnog vida.
Zato Sunce i Mesec, njihov odnos, nisu samo odnos svesti i osećanja. To je dublja veza dva ključna principa.
U sred dana, koristimo dnevni vid. Ne bi valjalo da zapostavimo noćni vid, jer Sunce osvetljava put ali Mesec odredjuje kako će organizam taj put primiti/podneti. Možemo jasno videti šta je pred nama, a istovremeno telesno osetiti da nam to ne prija, da je opasno, da nas iscrpljuje.
Tako svaki dan imamo situaciju gde Sunce osvetli stvarnost, Mesec je primi, telo odgovori i taj odgovor dobija svoj tok. Kada dnevni i noćni vid simultano rade, dobijamo kretanje po onome što se vidi + po onome što naše biće može da primi od onoga što vidi.
To možemo videti u par, svakodnevnih situacija.
„Ovaj čovek je pouzdan, sposoban. Ozbiljan. Ovo je ono što tražim.- Kada je pored mene, opustim se…ili se skupim.„
„Ovo je prilika. Ovde mogu da napredujem. – Ne mogu tamo da provedem 10 sati dnevno. “
Zamislite da tražite stan. Odgovara Vam lokacija, cena, komšiluk. Udjete u stan, osetite da tamo ne možete da spavate. Ukoliko ne popustite pred agentom koji Vas je tamo doveo (još samo do sutra u podne može po toj ceni, samo za Vas), to je noćni vid na dnevnom terenu.
Sunce vidi, Mesec prima, a čovek iz njihovog razgovora dobija orijentaciju.
Kako Sunce i Mesec izgledaju u različitim odnosima (aspektima)?
Konjukcija:
Ovde se dan i noć mešaju u istom prostoru. Sunce ulazi direktno u Mesečevu vlagu i menja ono što je trebalo da prima, neguje i prilagodjava. Mesec više ne može sasvim slobodno da bude prijemnik. Nema distance izmedju onoga što osvetljava i onoga što prima. Ono što Sunce kaže da jeste, odmah ulazi u organizam.
Zato se činjenica, volja, autoritet ne zadržavaju na nivou čistog uvida, već odmah postaju emocionalni i telesni materijal. Mesec počinje da se zamara jer ga Sunce sebi prirodno podredjuje.
„Ovo je odlična prilika. Veća plata, pozicija. Ovo treba prihvatiti. Tu je centar. „Kod konjukcije ne postoji dovoljno prostora za proveru kako se to u telu nastanjuje. Instinkt se podredjuje volji. Instinkt ni ne stiže da uzme pun zamajac.
Pravimo razliku da li se konjukcija odvija u poslednjoj fazi ili Mesec već polako ( iz nove faze) odlazi od Sunca. To se može odraziti kao sve slobodniji osećaj kako čovek stari (separacija), jer kroz vreme uspeva da ono što organizam prima ipak dobije ime, oblik i smer.
Sekstil:
U ovoj situaciji Sunce ne prodire u Mesec, već postoji otvoren prolaz. Sunce daje orijentaciju, Mesec daje materijal. Sunce ne mora da savlada Mesec, niti Mesec mora da se podredi Suncu, postoji otvor kroz koji hrane jedno drugo.
Sekstil je stimulativan aspekt, utkan je trud na toj relaciji. Sekstil je veština povezivanja u ovoj situaciji. Vidimo ono što je istinito i od toga napravimo nešto što može da živi. Uzmemo ono što osećamo i dovedemo ga u svetlo, bez uništenja onog drugog.
Možemo sanjati san u kom nešto davno pohranjeno ima još vrednost za nas. Na javi to ne moramo uništiti jer utroba javlja da procena dobija novi unutrašnji prostor. Moramo preraditi novu stvarnost. To je zanat.
Možemo osetiti svoj poziv i pravac, i onda oko toga organizovati život. Važno je diferencirati : Ne podrediti život tome, organizovati. Prilagoditi ritam, naći način da se pravac prehrani, odmori, brine o sebi i nastavi.
Postoji kanal, ali to nije što i sam tok. Sunce i Mesec imaju otvorena vrata jedno izmedju drugog.
Trigon:
Sunce i Mesec ovde imaju isti tok. Ne treba im most, oni su u znakovima istog elementa ( tripliciteta), oni već teku istim tokom. Sekstil su poznanici koji rade na svom odnosu, trigon su već najbolji prijatelji.
Ovde nije potreban zanat. Ono što jedno radi, drugom je sasvim prihvatljivo i prirodno.
Jasno želimo nešto da radimo, emocionalni organizam nas sa lakoćom u tome prati. Ne mora svaki put sebe da organizuje. Kada Mesec registruje potrebu, centru nije smetnja.
Čovek ne mora da živi jednu stvar spolja, a drugu iznutra. Ono što vidi može da nastani njegov organizam, ono što njegov organizam nosi je u skladu sa onim što pokazuje i za čim ide.
Opozicija:
Sunce je na jednoj strani, Mesec je na drugoj i svako radi svoju stvar iz suprotne pozicije.
Sunce želi jasnoću, centralizaciju, odluku, Mesec stalno registruje promenu uslova, potrebe, raspoloženja. Zato se javlja trenje na relaciji : Ja znam šta mi treba- Osećam da nešto drugo treba da mi se dogadja.
Zato osoba može jedno da odluči, drugo da oseća. Noć i dan se bore za prevlast. Može postojati jaka odluka da se ide napred, dok se unutrašnji život stalno vraća. Menja, traži utočište, luta i neminovno poljulja centar.
Nekoga odlučno ostavljamo iza sebe. U prolazu nam se učini da tog nekog vidimo. Odlučujemo da zaboravimo jezik kojim smo sa nekim govorili. Tražimo ljude, knjige, autore čiji nas idiolekt podseća na nekog. Opozicija jednim svetlom gleda šta mora da bude, drugim oseća šta mu se dogadja.
Kod opozicije čovek ne oseća samo konflikt, nego kao da su dva životna principa razvučena na suprotne strane. Rastrzanost izmedju centra i emocionalnog organizma. Dnevni i noćni vid ne rade simultano, razdiru se.
Kvadrat
U ovoj poziciji Sunce i Mesec ne stoje jedno naspram drugog, nego jedan drugom ulaze u put. Centar stalno nailazi na otpor. Jedna funkcija zapinje o drugu.
Sunce može da tera Mesec da radi preko svoje Mere, dok Mesec menja ono što je Sunce već odlučilo. Čovek nešto započne iz centra, a onda ga sopstveni ritam, potreba vrate, uspore ili poremete. Zato kvadrat ima ponavljajuće i mehaničko delovanje. Funkcije su u trenju.
Zamislimo to ovako:
Sunce drži volan, Mesec drži mapu. Sunce odlučuje pravac, bira brzinu, kaže kuda se ide. Mesec oponira. Put je zatvoren, mapa kaže ne može, pravac je pogrešan. Automobil skreće, koči, promaši izlaz, vraća se. Volja hoće da sprovede pravac, a organizam stalno iznosi podatke o/i (svojim) stvarnim uslovima.
Kvadrat nastaje kada vozač i mapa ne rade zajedno. Ako je put loš, telo se trese. Vidljivost se menja, čovek ne može lako da se prilagodi. Mesec iznova pokazuje cenu pravca u živom sistemu. Čovek se tuče za svoju dušu.
Sunce i Mesec su kao kolevka i jastuk. Sunce upoznaje žensko, kroz san. Žensko mu pravi prostor, kroz jastuk, da se upoznaju. Dnevni i noćni vid u nama zauzimaju prostor, odavno. Bilo bi dobro kad bi to moglo da se i kaže za veštinu njihovog korišćenja.